Politika saobraćaja
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Viša poslovna škola

Uvod
Industrija saobracaja daje znacajan doprinos BDP-u i direktnom i indirektnom zaposljavanju. U opstem smislu, troskovi saobracaja imaju isti efekat na konacnu cenu robe i razmene kao i carinske tarife ili porezi. Naime, kada su ovi troskovi nizi stvara se prostor za novu razmenu medju drzavama.
Industrija saobracaja, kao deo sektora usluznih delatnosti ima bar sedam posebnih karakteristika:
Saobracaj moze da doprinese efikasnoj alokaciji resursa;
Saobracajne usluge igraju odlucujucu ulogu u uspesnom funkcionisanju trzista i konkurentnosti robe i ostalih usluga;
Saobracajne usluge vrse znacajan uticaj na zivotni standard;
Cesto postoji javna intervencija koja se odnosi na investiranje u infrastrukturu, na cene, poreze, subvencije i uslove za rad (bezbednost, dimenzija vozila, zagadjivanje i sl.). Investicija najvise dolazi do izrazaja u zeleznickom saobracaju, kao nacinu prevoza koji je do skoro bio gotovo monopolizovan.
Saobracajne usluge su znacajne pri direktnom i indirektnom zaposljavanju radne snage;
Saobracaj je znacajan potrosac kapitalnih dobara, energije, i oblasti istrazivanja i razvoja;
Potraznja za saobracajnim uslugama zavisi od nivoa privredne aktivnosti i dohotka. Medjutim, ponuda ovih usluga je, kratkorocno posmatrano, neelasticna.
Za najznacajniji prevoz unutar EU smatra se drumski saobracaj. Uz to, on pretstavlja vid prevoza u kojem je EU bila najodlucnija u nastojanju da obezbedi usvajanje zajednickih politika.
Zakonska osnova
Osim trgovine i poljoprivrede, saobracaj pretstavlja jedinu glavnu industriju kome je u Ugovoru iz Rima posvecen poseban pravni naslov. Ukljucivanje saobracajne politike u Ugovor iz Rima izvrseno je na zahtev Holandije koja ima poseban interes za ovu ekonomsku aktivnost. Clanovi 3 odnosno 70, ukazuju na potrebu donosenja zajednicke politike u oblasti saobracaja kao jednog od ciljeva EU.
Ugovor iz Mastrihta uveo je novi pravni naslov: transevropske mreze. Naime, EU ima ovlascenje da doprinosi razvoju transevropskih mreza u saobracaju, telekomunikacijama i infrastrukturi energetike. Ciljevi ukljucuju unapredjenje medjusobne povezanosti i operativnosti nacionalnih mreza, standardizaciju i saradnju sa trecim zemljama na projektima od zajednickog interesa.
Znacaj
Saobracaj je jedna od najvaznijih privrednih aktivnosti EU na pocetku novog milenijuma. Ova privredna grana ucestvuje godisnje sa blizu 1000 milijardi evra, odnosno ima oko 10 % udela u BDP EU. U petnaest zemalja EU ova usluzna industrija direktno zaposljava blizu 10 miliona ljudi. Uticaj saobracaja na ekonomiju EU jos vise je pojacan cinjenicom da oko 3 miliona ljudi radi u proizvodnji saobracajne opreme.
Saobracaj je industrija koja se siri i razvija, sto je posledica napretka u tehnologiji (usteda goriva i ekoloski prihvatljive masine ili brzi vozovi ili snizavanje cena u vazdusnom saobracaju) ali i proizvodne strukture koja se menja, gde novi nacini proizvodnje smanjuju nivoe zaliha, postaju fleksibilniji i zavise od raznovrsnih i brzih isporuka (“just-in-time” isporuke).
Politika saobracaja izaziva opstu polemiku. Preduzeca i potrosaci traze veci broj boljih saobracajnih usluga. Ne podnose kasnjenja i zahtevaju poboljsanje usluga. U isto vreme, isti ucesnici kao deo siroke javnosti, zabrinuti su zbog buke, saobracajnih nesreca i uticaja saobracaja na zivotnu sredinu. Veliki i tezak izazov koji se postavlja pred politiku saobracaja jeste da se pronadje i uspostavi optimalna ravnoteza izmedju ovih problema, kao i da se donese saobracajna politika koja ce biti odrziva sa ekonomskog, drustvenog i ekoloskog stanovista.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]